Umor je prolazno, psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja organizma koje je posledica dužeg i napornog rada. Na spoljašnjem, objektivnom planu, umor se manifestuje kao opadanje kvaliteta i kvantiteta radne delatnosti, pojavljivanje necelishodnih i nekoordinisanih pokreta pri radu i sl. Na unutrašnjem, subjektivnom planu izražava se osećanje neraspoloženja, zamora, bola, iscrpljenosti, razdražljivosti, a manifestuje se kao bezvoljnost i nedostatak interesovanja za rad.
Umor se veoma cesto pojavljuje kao simptom mnogih bolesti ali pogadja i relativno zdrave osobe. Ukoliko ste svim dostupnim analizama utvrdili da niste bolesni a ipak vec dugo osecate umor, vreme je da „spustite loptu“ i malo vise vremena posvetite sebi. Ako se ne leci, hronican umor moze lako preci u ozbiljnu bolest.
Osim konstantnog osecaja umora, ovaj problem moze biti propracen i drugim simptomina kao sto su: bolovi u misicima i zglobovima, ubrzan rad srca, otezano disanje, pad koncentracije, tesko budjenje, razdrazljivost, melanholija, depresija… Sve ovo cini da se osoba zaista oseca lose i nije u potpunosti sposobna za obavljanje redovnih dnevnih aktivnosti.
Sindrom hronicnog umora u poslednje vreme je sve cesca pojava kod osoba koje zive u gradskoj sredini kao posledica savremenog nacina zivota. Dakle, lecenje hronicnog umora na prvom mestu podrazumeva promenu nacina zivota i eliminaciju stresnih situacija. Odmah iza toga, neophodno je uspostaviti zdrav i dubok san. Povrsan san, ma koliko dugo trajao ne moze u potpunosti odmoriti organizam.
Na hronicnan umor cesce se zale osobe koje se bave intelektualnim nego fizickim poslovima, pa oni koji spadaju u prvu kategoriju trebaju povecati fizicku aktivnost, uz naravno sto duzi boravak u prirodi.
U svakom slucaju potrebno je povecati unos vitamina i minerala, pogotovo ako se umor javio na kraju zime.